Radiohirurgija je vrsta zračne terapije pomoću koje se tretiraju tumori, najčešće u mozgu, koji se ne mogu ukloniti hirurškim putem. Prvi put u regionu, ova vrsta zračne terapije je uvedena u Kliničkoj bolnici „Adžibadem Sistina“, preko najmoćnijeg i najbezbednijeg aparata za radioterapiju „TRILOGY“.

Moćna i precizna

Pomoću radiohirurgije, tumor se tretira jednom jedinom frakcijom koja nosi visoku dozu zračenja i koja je direktno usmerena na ciljani tumor, zahvaljujući čemu se zdravo tkivo ne oštećuje. Ova vrsta terapije uništava DNK tumora, čime ćelije tumora gube sposobnost širenja i razvijanja. Radiohirurgija je jedina terapija kod tumora na mozgu koji su lokalizovani na nedostupnim mestima u mozgu zbog čega se ne mogu ukloniti hirurškom intervencijom.

Kako se sprovodi tretman?

Da bi se omogućilo sprovođenje tretmana, glava pacijenta se imobilizira (pričvršćuje) čime se obezbeđuje fiksna pozicija za vreme tretmana. U isto vreme, radi se KT simulacija kako bi se tumor locirao. Za vreme tretmana akcelerator rotira oko pacijenta isporučujući visoke doze zračenja u oblasti koja je prethodno tačno obeležena od strane tima specijalista, koji je sastavljen od radiologa, onkologa i neurohirurga.

U kojim slučajevima se radiohirurgija upotrebljava?

Radiohirurgija se najčešće koristi u tretmanu tumora na mozgu koji su na nedostupnim mestima ili se ne mogu hirurški lečiti. Takođe, radiohirurgija se koristi i u tretmanu određenih benignih promena u mozgu, kao što su arteriovenske malformacije. Rezultati koji se postižu ovim tretmanom su identični sa rezultatima kod neurohirurškog tretmana. Lekar određuje kod kojih pacijenata se može sprovesti radiohirurgija. Odluka zavisi od tipa, veličine i lokalizacije tumora koji se treba tretirati.

Koje vrste tumora se mogu tretirati sa TRILOGY radioterapijom?

Ovom tehnologijom se mogu tretirati mali tumoru, uz jednokratno zračenje sa visokim dozama. Zdrava tkiva su zaštićena na najvišem nivou od neželjenih efekata radijacije. Pacijent dolazi, prima jednokratnu terapiju, i nakon tretmana može produžiti sa normalnim svakodnevnim aktivnostima. Prema svetskim statistikama, radiohirurgija koja se obavlja pomoću TRILOGY postiže velike uspehe u lečenju pacijenata koji se tretiraju ovom metodom.

 

„Kancer” je najstrašnija reč u medicini za mnoge pacijente. Nakon emocionalnog šoka od dijagnoze, pacijenti imaju potrebu da nauče kako da žive i bore se sa kancerom. D-r Deva Petrova, onkolog, objašnjava kako da živite sa kancerom.

Continue Reading

Karcinom na grkljanu sačinjava 1-2% svih karcinoma, ili 2-10 slučajeva na 100.000 ljudi. Od ovog tipa karcinoma muškarci obole 4-10 puta češće nego žene. Prema d-r Ljirimu Demiriju, otorinolaringologu, ovaj tip kancera se najčešće javlja nakon pedesete godine života, a najveći rizik faktor za njegovu pojavu je pušenje. Koda pušača, rizik od pojave ovog tipa karcinoma je 5-25 puta veći. Konzumacija alkoholnih pića, posebno u kombinaciji sa pušenjem, povećava rizik od ovog oboljenja i do 40 puta. Kao rizik faktori se spominju i gastroezofaegalni refluks, iritacija sa hemikalijama, azbest i sl.

Prvi simptom, promuklost

Tumor se najčešće nalazi na glasnim žicama i prvi znaci su menjanje kvaliteta glasa i promuklost. Ukoliko promuklost traje duže od 2 nedelje, preporučuje se da se odmah konsultirate sa lekarom za uvo, nos i grlo. Ostali simptomi su bolovi u grlu i ušima, a kod naprednijih slučajeva može se primetiti otežano disanje, bol prilikom gutanja, kao i krvava pljuvačka. Ako se kancer proširi na limfne čvorove, javlja se otok na vratu.

Dijagnoza

Dijagnozu karcinoma na grkljanu postavlja otorinolaringolog na osnovu više dijagnostičkih postupaka. Najpre kroz razgovor sa pacijentom za simptome koje ima i period kad su se pojavili, lekar dobija važne podatke o bolesti pacijenta (anamneza). Klinički pregled podrazumeva nekoliko dijagnostičkih postupaka, kao što su pregled na grlu (orofaringoskopija), pregled grkljana i glasnih žica pomoću rigidnog ili fleksibilnog endoskopa (laringoskopija), palpacija na vratu i radiološka isleđivanja na vratu (ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca). Ukoliko postoji sumnja za pojavu karcinoma na grkljanu, kod pacijenta se preporučuje direktna laringoskopija sa videolaringoskopom ili operativnim mikroskopom, uz kratkotrajnu anesteziju i biopsija zbog histopatološke dijagnoze promene. U zavisnosti od rezultata histološke analize daju se saveti pacijentu za dalji tretman.

Hirurško lečenje i radioterapija

U tretmanu karcinoma na larinksu postoje dva terapijska pristupa: operativni tretman i radioterapija. Hemoterapija se koristi najčešće kao dopuna operativnom lečenju i lečenju radeoterapijom. Tip i obim operativnog zahvata zavise od pozicije i veličine karcinoma, kao i od proširenosti bolesti. U zavisnosti od veličine tumora i njegove lokalizacije operativni zahvati mogu biti funkcionalni, kada se uklanja samo tumor i deo glasilje ili cela glasilja (chordectomia). Postoje i funkcionalne laringektomije kod kojih se uklanja tumor i deo grkljana (parcijalne horizontalne i vertikalne laringektomije).

Ako je tumor veći i kasnije otkriven, potrebno je da se ukloni ceo grkljan (totalna laringektomija). Potrebno je naglasiti da kod većinu hirurških intervencija zbog obezbeđivanja disanja, potrebno je kreirati privremenu ili trajnu traheostomu, otvor na vratu i dušniku kroz koji pacijent može disati postoperativno. Ukoliko postoje i metastaze u limfnim čvorovima na vratu, potrebno je uraditi selektivnu ili radikalnu disekciju na vratu kako bi se uklonili limfni čvorovi na jednoj ili obe strane vrata. Nakon operativnog zahvata sledi onkološki pregled i procena o daljem lečenju (radioterapija, hemoterapija). Ponekad je tumor toliko veliki da ne dozvoljava operativni tretman i u tim slučajima jedini način lečenja je zračna terapija i hemoterapija.

Ova emocija se najčešće javlja zbog toga što ljudi u datom trenutku osećaju da njihov uobičajeni način života mora stati i da se moraju privići na novonastalu situaciju.

Ljutnja i gnev su zajednička osećanja skoro kod svih ljudi kod kojih je dijagnosticiran kancer. Iako je gnev prva emocionalna reakcija, ljutna se može razviti i u toku tretmana. Ova emocija se najčešće javlja zbog toga što ljudi u datom trenutku osećaju da njihov uobičajeni način života mora stati i da se moraju privići na novonastalu situaciju.

Kod ostalih se zna javiti reakcija zabrinutosti zbog reakcije njihove porodice na dijagnozu. Mnogo ljudi se pita „zašto baš ja“. Ponekad i neželjeni efekti zračne terapije i hemoterapije, kao što su problemi sa spavanjem, umor, bol, gađenje, opadanje kose, mogu izazvati nervozu, razdražljivost, razočaranost kod pacijenta. D-r Vladimir Ortakov, neuropsihijatar, objašnjava da se mnogi ljudi koji žive sa karcinom osećaju krivim i ljutim i ne znaju kako da izraze vlastita osećanja. Kao rezultat toga, ljudi mogu zapasti u depresiju i tražiti načine da vlastiti gnev neutralizuju kroz alkohol ili drogu.

Spravljanje sa gnevom

Najbolji način da se spravite sa gnevom je identifikovati ga i naći odgovarajući način da isti izrazite. D-r Ortakov savetuje kako se možete spraviti kada vas osećaj gneva nadvlada:

Priznajte vlastiti gnev – prihvatite da ste ljuti i nervozni zbog bolesti i potrudite se da to promenite. Nada i pozitivna energija su ono što će vam pomoći da lakše prođete kroz proces lečenja. Pokazivanje emocija je mnogo lakše od njihovog sakrivanja.

Ne prebacujte gnev na bližnje – pacijenti sa kancerom se najčešće fokusiraju na svoju bolest i ne primećuju podršku najbližih, a ona je najpotrebnija u ovim trenutcima.

Ne nosite masku – nekad je mnogo lakše spodeliti bes i ljutnju sa vašim najbližima nego staviti masku i glumiti. Pričajte sa vašim najbližim, oni su tu za vas, pred njima možete pustiti suzu i izraziti vaš najdublji strah. Objasnite im da su oni voljeni i u trenucima kada ste ljuti i gnevni.

Ukoliko ispravno usmerite vaš gnev on može biti i izvor pozitivne energije koja će vas navesti da se borite sa bolešću i da promenite stvari na bolje. Ljutnja u vezi sa kancerom vam može obezbediti snagu za prevazilaženje izazova za vreme lečenja.

  • Razgovarajte o razlozima koji su doveli do ljutnje i gneva
  • Bavite se fizičkom aktivnošću punim intenzitetom dok ste ljuti
  • Bavite se određenim sportom i tako trošite negativnu enrgiju
  • Idite do najbliže šume i vičite naglas ili idite na neku utakmicu
  • Posetite psihijatra i s njim pričajte o vašem gnvu
  • Idite na jogu, slušajte muziku ili bavite se umetnošću kako bi ste oslobodili emocije
  • Učlanite se u grupu za podršku pacijenata sa kancerom, pa s njima podelite iskustva

Kao i ostali organi u telu, tako su i bubrezi podložni malignim zaboljenjima. Iako nisu veoma česta, ipak, istraživanja su pokazala da je broj pacijenata koji obole od ovih zaboljenja na bubrezima u porastu. Statistike govore da se karcinom na bubrezima javlja kod 3-5 pacijenata na 100.000, što znači da se u Makedoniji godišnje otrkije 80 do 100 novih slučajeva. Ova vrsta karcinoma se najčešće javlja u starijoj dobi i prisutnija je kod muške populacije. Postoje dve vrste karcinoma na bubrezima – jedna napada koru bubrega, dok druga vrsta napada srcevinu bubrega, odvodne kanale, bubrežni lavorčić i mokraćne kanale. O tome koji su simptomi, kako se postavlja dijagnoza i kakav je tretman, odgovor smo zatražili od prof. d-r Ljupčeta Lekovskog, specijaliste za urologiju u Kliničkoj bolnici „Adžibadem Sistina“.

Koji su simptomi?

Simptomi su najčešće tihi i neprimetni. Zbog toga je veoma važno da ljudi iznad 50 godina jednom godišnje posete urologa. Jedan od simptoma koji se može pojaviti je krv u urini. To je signal da nešto nije u redu sa vašim bubrezima. Nakon krvi može se pojaviti i neodređena tupa bol, a nakon urađenih KT snimaka postavlja se dijagnoza karcinoma na bubrezima. Ako imate ovakve simptome hitno se javite urologu, koji će na osnovu nalaza odrediti dali je u stanju da izvrši hiruršku intervenciju, koju tehniku će primeniti prilikom intervencije i kako će se to odraziti na opšte zdravlje pacijenta.

Kako rano otkriti karcinom na bubrezima?

Ultrasonografski pregled je veoma efikasan i dostupan u ranom otkrivanju bubrežnih tumora. Doktori savetuju da se i pri dobrom zadravlju uradi preventivni pregled bubrega jer lečenje ovog karcinoma zavisi od njegovog ranog otkrića. Ukoliko je dijagnosticiran u naprednijem stadijumu, onda se u procesu lečenja osim urologa mora uključiti i tim onkologa. Pored ehoa, potrebno je da se urade i pregledi krvi i mokraće, kompjuterska tomografija i MRI.

Lečenje

U konsultaciji sa vašim lekarom izabraćete najbolji tretman lečenja, koji zavisi od mnogo faktora kao što su opšte zdravstveno stanje, tip, stadijum i proširenost bolesti. Hirurška intervencija je prvični tretman koji se primenjuje, ali praktikuje se i kombinacija radioterapije, hemoterapije i imunoterapije. S obzirom na to da su bubrezi parni organi, moguće je i odstranjivanje jednog bubrega, pri čemu seneće narušiti opšte zdravlje ako je drugi bubreg u redu. U mnogim slučajevima lečenja potreban je multidisciplinaran pristup. Nakon završetka tretmana karcinoma na bubrezima, pacijent mora raditi redovne kontrole.

Prevencija

Otkažite se od pušenja, održavajte normalnu telesnu težinu, budite fizički aktivni, redovno kontrolišite krvni pritisak i jednom godišnje posetite urologa.

SVEDOČANSTVA

Ljudskost je zaštitni znak „Adžibadem Sistine“

izvor: Hello Magazin Svi je obožavaju, dive joj se i vole je. Ali tek kad je lično upoznate shvatite zašto. Jednostavno vas začara svojom posebnom… Read More

NOVOSTI & DOGAĐAJI

Magnetna rezonanca 3 tesla donosi novu eru u dijagnostici, Dr. Dusko Mihajloski

Investicija u najsavremeniji aparat za magnetnu rezonancu 3 tesla je još jedna potvrda opredeljenja „Adžibadem Sistine“ da bude lider u regionu. Od… Read More

MRI 3 Tesla - NOVA ERA U DIJAGNOSTICI

MRI 3 Tesla predstavlja najsavremeniji aparat za magnetnu rezonancu, koji je za prvi put…

Radiohirurgija na revolucionarnom TRILOGY jedino u „Adžibadem Sistini“

Radiohirurgija je vrsta zračne terapije pomoću koje se tretiraju tumori, najčešće u…

ONLINE PRINTS

Click to view publications

Language